Ступчевићи |
Села - Села |
Бјелуша | Богојевићи | Бреково | Церова | Добраче | Драгојевац | Грдовићи | Гривска | Крушчица | Латвица | Миросаљци | Поглед | Радобуђа | Радошево | Северово | Ступчевићи | Трешњевица | Вигоште | Вирово | Висока | Вране Помирили историјуНа левој обали Моравице, уз магистрални пут Ариље – Ивањица, у дужини од неких 7-8 км смештено је село Ступчевићи, у самом центру Моравичког краја познатог по производњи малине и јагодичастог воћа. Окружују ga околна села Миросаљци,Трешњевица, Добраче и Латвица. Данас у селу има око 1200 мештана у око 360 домаћинстава. Сам географски положај је такав да се истичу два велика засеока– Брусник који гравитира према Дивљаци и Бјекићи до Вучјака, где је недавно саграђена ловачка кућа. Због оскудних историјских података о прошлости Ступчевића не зна се баш много. Чак не постоје ни поуздани извори како је ово село добило име. У најстаријим турским пописима из 15. и 16. века нема помена овоме селу, премда се може претпоставити да је као и већина села ариљске оптинр припадало смедеревском сандзаку, пожешкој нахији. Под именом Ступчевићи појављује се у млађим записима из 18. и 19. века. Староседелаца, оних који су на овим просторима живели и пре 17. века је врло мало тако да се може рећи да је становништво Ступчевића релативно младо. Хронологија досељавања није јасно утврђена, али на основу традиције и испитивања на терену може се закључити да су и Ступчевићи као и већина села у нашем крају интензивно насељавани током целог 18. века. Становништво се махом досељавало из Црне Горе, Херцеговине, Старог Влаха. Куриозитет села је да су овде мештани пре више од 10 година урадили оно што је Скупштина Србије предузела тек пре годину, две – помирили су присталице Народноослободилачког и Равногорског покрета. Мештани су својим средствима у засеоку Баре подигли две спомен-плоче страдалим партизанима и четницима у Другом светском рату. Спомен обележје за све ове године жустрих превирања нико није скрнавио. Награђени квалитет и радДок је за већину, нарочито брдских, месних заједница општине Ариље главни проблем мали број младих, замирање села и незапосленост, у Ступчевићима тих проблема нема. Становништво се махом бави пољопривредом, а као и у већини села доминира производња малине, премда је уназад неколико година воћарска производња проширена и све већи број мештана бави се узгојем јабука, а у последње време све је интензивније и gaјење боровнице. Поред пољопривреде у Ступчевићима је развијена и мала привреда и по речима председника МЗ г. Богосава Ћојбашића, у овом селу има између 35 и 40 привредних субјеката. Већина њих смештена је на неких 5-7 км од Ариља, на магистралном путу Ариље-Ивањица, у средишту Моравичког краја. Битно је истаћи да је привредна производња разноврсна. Највише је хладњача, чак 12 и постоје подаци да је протекле сезоне откупљено око 500 вагона малине. За 15 година пословања предузеће «Моравица» остварило је три производна процеса са којима успешно послује. У питању је откуп, прерада и замрзавање јагодичастог и шумског воћа, производња и пласман свеже малине као и производња замрзнутих лиснатих теста и сланих и слатких пита. На овогодишњем 73. Пољопривредном сајму у Новом Саду њихови производи добитници су три медаље за квалитет, једне велике златне, златне и сребрне. Ту је и фирма «Борекс» која се бави прерадом воћа и поврћа. А по квалитету и асортиману својих производа, не само у земљи, већ и у иностранству познато је и признато предузеће «Митекс», произвођач спортске опреме. Успешни су и произвођачи јабука, а међу њима посебно Зоран Милијановић, који је до сада у неколико наврата награђиван за производњу и квалитет. Право мало привредно царство смештено на само неколико десетина квадратних метара. Поред наведених привредних субјеката вредно је истаћи пољопривредну апотеку «Новитовић» и Аутоцентар «Митровић». Иза свих њих је дуga традиција и године успешног рада. Очигледно је да је МЗ Ступчевићи једна од ретких на територији наше општине која има успешно развијену привреду, а самим тим и могућност да младе задржи на селу и обезбеди им запослење и просперитет. Сигурно је да о будућности села не би требало бринути с обзиром да су људи вредни, одговорни и предузимљиви без обзира којом граном индустрије да се баве. Комунални проблеми највећа бриgaОво село ариљске општине последњих година бележи успешан развој. О томе шта је на плану инфраструктуре урађено како би се допринело још бржем напретку, али и о проблемима са којима се свакодневно сусрећу разговарали смо са председником МЗ г. Богосавом Ћојбашићем.
С. Радовић |