Почетна страна

Бјелуша |   Богојевићи |   Бреково |   Церова |   Добраче |   Драгојевац |   Грдовићи |   Гривска |   Крушчица |   Латвица |   Миросаљци |   Поглед |   Радобуђа |   Радошево |   Северово |   Ступчевићи |   Трешњевица |   Вигоште |   Вирово |   Висока |   Вране

Ништа грдно у Грдовићима

У овој МЗ пољопривреда је споредно занимање, а у преко 60 малих, средњих и великих предузећа запослено је око две хиљаде радника. Нема мање месне заједнице од Грдовића на сеоском подручју ариљске општине, нити у неком другом селу има тако развијене индустријске производње као што је у Грдовићима. Између два последња пописа становника (1991. и 2002.) број Грдовчана се повећао за око 20%, сада у том селу има око 700 становника у 200 домаћинстава.

Мој саговорник, Љубе Павловић, однедавно председник МЗ, каже да у Грдовићима има преко 60 малих, средњих, али и великих предузећа и занатских радионица у којима је било запослено близу 2000 радника. Мало је Грдовчана који су запослени у тим фирмама.

- Таква структура запослених не одговара Месној заједници - каже њен председник Павловић - Ето, на пример, недавно смо спровели писмено изјашњавање пунолетних грађана о завођењу оног општинског самодоприноса (3% из радног односа на лична примања, 10% на фирме и 100% на доходак из пољопривреде) али нашој месној заједници мало остаје од тоga, јер се самодопринос од запослених не издваја тамо где раде, него у Месној заједници где станују и бораве.

Но, и поред тоga, комунална инфраструктура је сасвим солидна у Грдовићима и тешко је нагласити шта још том селу недостаје. Имају сасвим солидну путну мрежу која је асфалтирана целом дужином главне Улице Радничког батаљона, као главне кичме саобраћаја, урађена је пешачка стаза све до Вироштака и постављена улична расвета. Са два моста на Рзаву Грдовићи су повезани са Ариљем, канализациона и водоводна мрежа су по пројектној документацији урађени и за сада све добро функционише. Повољан географски положај омогућио је Грдовићима да буду добро покривени сигналима РТС, као и кабловском и сателитском ТВ и мрежом мобилне телефоније.

Од Лепојевића постали Грдовићи

Ови наведени показатељи могли би да послуже као узор и морално–етичка одредница будућег развоја другим месним заједницама, па се у вези с тим намеће и питање: откуда овом насељу такво име. Наш саговорник и за то има одговор:

- По једној легенди, коју сам чуо од старијих мештана, ово село се звало Лепојевићи све до Косовског боја. А пошто су на Косово отишли сви старији мушкарци да бране част и слободу отадзбине и тамо изгинули, жене у Лепојевићима су носиле само црне мараме у знак жалости за погинулим ратницима. Када је неки путописац наишао кроз Лепојевиће и запитао једну старицу зашто су у селу све жене само у црним марамама, та бака му је одговорила да су у селу куће остале без мушких глава и да зто то село не треба више звати Лепојевићи него Грдовићи.

И заиста, има размишљања и све чешћих захтева да се овом селу врати некадашњи назив Лепојевићи, а сасвим оправдано одговарао би му и топоним Боgaтићи, Добрићи или Радојевићи. Ако овим темпом настави да расте и да се развија, можда ће Грдовићи једноga дана да стекну статус градске четврти Ариља.

Производња светска, а наша

Фабрика воде у ГрдовићимаКада се недавно на једном скупу ариљских привредника повела расправа о плановима будућег развоја, један од говорника је рекао да ариљска текстилна индустрија (као главни стуб раније општинске привреде) није пропала, како се то често напомиње, него се на најбољи начин трансформисала из друштвеног у приватни сектор. У прилог таквој констатацији иде податак да у општини Ариље има педесетак приватних текстилних предузећа и сви добро раде.

Квалитетом својих производа њихови власници су превазишли оквире домаћег тржишта и све више привлаче стране купце.

Такви су у Грдовићима "Јасмил", "Стефан", "Гарман", "Кико" и низ других. Од фирми за прераду метала и електро производа познати су: "Ариље метал", "Пионир", "Виком", "Статор", "Крамер техника", "Металкоп" и "Електроник". Грдовчани са поносом истичу да се у њиховом насељу, у предузећу "БИТ СТАР" (бивши "БЛУЕ СТАР") производе монитори за компјутере. Ту су и две приватне хладњаче "Фруком" и "Круп", а од прехрамбене индустрије позитивно послују и својим производима снабдевају потрошаче на подручју општине и у ближој околини , а то су: млекара "Моравица", кланица "Милутиновић" и пекара "Гајевић". Три најновије приватне фирме у Грдовићима су модерно опремљене и у свему одговарају standardима најразвијенијих земаља, а то су стовариште "РЕX ТРАНС", салон намештаја "Стетекс" и Аутосервис "Стојадиновић". Грдовићи не би били индустријско место да у њему нису две приватне фирме, "Парамун" и "Дечани", које возаче снабдевају течним горивом и gaсом.

Од локала чија је намена услужна делатност у Грдовићима има једна печењара, 4 продавнице прехране и ресторан "Симовић – Рибар". Ваља рећи да је у склопу ЈП за водоснабдевање "Рзав" у Грдовићима израђена Фабрика воде, која напаја градске водоводе у 5 општина (Ариље, Пожеga, Чачак, Лучани и Горњи Милановац), за потребе око 300000 становника, а изнад ове фабрике, на брду Клику изграђен је предајник за електронске медије.

Дом културе украс села

У време Туђманове "Олује" на Книнску крајину у општини Ариље нашло је уточиште неколико стотина прогнаних Срба. За њихов колективни смештај искоришћени су домови културе у месним заједницама. Тако је у грдовачком Дому културе било смештено 30 прогнаних породица који су ту остали све до прошле године, када се одселио и последњи избеглица.

После одласка ових избегличких станара, како тврди председник МЗ Павловић, њихов Дом је био права руина, са потпуно хаварисаним инсталацијама и оштећеном столаријом. Пошто је Комесаријат престао да пружа помоћ избеглицама, у МЗ Грдовићима је остало 300000 динара у "наслеђе" дуga за утрошену струју у Дому који су морали да исплате ЕД-и у Ариљу. Кад су сва дуговања измирена, добровољним прилозима грдовачких предузетника прикупљена су потребна новчана средства за темељну поправку овог заједничког објекта. Сада је Дом у Грдовићима у новом издању од 200 м2 и прави је украс села. Две канцеларије су уступљене Месној заједници на коришћење, а у великој сали су за потребе младих постављена два стола за билијар и два за стони тенис.

Гробље једини проблем

Гробље у ГрдовићимаНајвећи проблем у МЗ Грдовићи је како решити питање сеоског гробља. С годинама, како се увећавало ово приградско насеље тако је и проблем гробља постајао све већи. С обзиром да није било ограђено и омеђено, гробље се увећавало и дошло до самих кућа. У најнезавиднијој ситуацији је породица Миле Драшкић:

- Када смо ја и мој пок. Супруг Миле пре петнаестак година куповали плац за кућу, гробље је било удаљено од нашег плаца више од 20 метара. Међутим, прилазни пут до куће немамо, идемо кроз гробље. Из године у годину гробље се све више ширило, а ми смо остали ту где смо. И као што видите, гробнице су почеле да се граде испод наше терасе и наспрам улазних врата, па су заустављене по налогу Инспекције.

Суочени са пробелмом изградње гробница до кућа за становање, група грађана са кућама најближим гробљу, поднела је петицију Скупштини општине Ариље са захтевом да се заустави даље проширење гробља у Грдовићима. На седници Општинског већа СО-е Ариље, разматран је овај допис групе грађана из Грдовића, па је у вези с тим формирана петочлана комисија са задатком да испита фактичко стање на терену и предложи конкретан предлог за разрешење проблема. У комисији су били представници еколошке, комуналне, грађевинске и урбанистичке инспекције и после сагледавања правог стања. на терену издали су писмену забелешку у виду решења у коме се констатује да не постоје услови за проширење постојећег гробља у Грдовићима, па се МЗ у Грдовићима препоручује да се фактичко стање старог гробља огради и конзервира, и могу се сахрањивати само они мештани који имају закупљено гробно земљиште.

Д. Ојданић