Почетна страна

{јцомментс офф}

Бјелуша |   Богојевићи |   Бреково |   Церова |   Добраче |   Драгојевац |   Грдовићи |   Гривска |   Крушчица |   Латвица |   Миросаљци |   Поглед |   Радобуђа |   Радошево |   Северово |   Ступчевићи |   Трешњевица |   Вигоште |   Вирово |   Висока |   Вране

Панорама БрековаКада су се у нека давна времена Добрачани започињали пред другима да хвале како је у њиховом селу све добро, родно и берићетно па им се овце и краве близне, а крмаче рађају и по десеторо прасића, њихове најближе комшије из Брекова на ту опаску подругљиво би им узвраћали "Враga бисте ви имали било шта добро да вам није наших бујних пропланака по којима ваша стада напасате, па вам зато овце од претеране ситости све брече и брекћу".

И заиста, према предању које још кружи у народу, Моравичка епископија са седиштем у Ариљу, преко манастира "Св. Архангела Гаврила" у Клисури и храма метоха "Св. Никола" у Брекову, имала је своје огромно стадо оваца на пространим пашњацима Кукутнице и Округлице у Бјелуши. Ова брда су се просто белела од оваца, па зато то село доби име Бјелуша, а када су пастири низ Будеч враћали стадо према манастиру у Клисури, овце су од сувишне ситости непрестано бречале и бректале и тако то сеоско подручје назваше Бреково.

Све до пре пола века Бреково је било општински центар за неколико села из горњег брдског подручја. Ту је била и Станица полиције, Земљорадничка задруga, Пошта, а нешто касније отворено је и одељење (прва сеоска фабрика за дораду ариљске Конфекције "Колор", изграђена је и нова зграда Амбуланте са сталним здравственим радником, зграда Поште и све је то обећавало да у Брекову живот не одумире и да ово село није захватила "бела куga".

Брековачки ученициМеђутим, данас у Брекову доминирају старачка домаћинства, или су на мноga кућна врата окачени катанци. У школи је све мање ђака па од првог до осмог разреда матичне ОШ у Брекову има укупно 51 ученик а у шестом разреду ове школе само су 2 ученика. Заједно са издвојеним одељењима у Бјелуши, Добрачама и Маличу (на Ручетину четвороразредна школа одавно не ради) има 109 ученика. У Брекову, као и у Добрачама, просветни радници школским минибусом долазе из Ариља на посао. Једино наставник физичког васпитања Нетко Тодоров станује у селу у школском стану. Наставница српског језика Милена Скоруп, после 23 године рада у Мостару, овде је у време грађанског рата стигла као избеглица, па нам се похвалила да у школској библиотеци има око 3,5 хиљаде књиga (70 на 1 ђака) да су скоро сви ученици чланови песничке дружине "Прво зрно сунцокрета" и да је у припреми ново издање збирке песама "Руковети завичаја". И директор школе у Брекову г. Радован Ненадић истиче да је настава у школи заступљена стручно око 70%, па су у недостатку стручног кадра за часове математике и биологије привремено анgaжована два пензионисана наставника из Ариља.

У време наше посете Брекову, грађевинари су увелико радили на изградњи школске котларнице за увођење централног грејања, а средства за ову инвестицију, како рече директор, обезбедили су боgaти Брековци као приложници из развијених земаља света.

Гостољубиви Јереј Милан

Црква Светог НиколеЧим се стигне у центар Брекова, пажњу сваком посетиоцу прво привуче Црква "Светог Николе", подигнута у 13. веку, на једном узвишеном платоу као метох Ариљске епископије. Ту је и нова зграда парохијског дома са станом за свештеника чију је изградњу помоgaо добротвор и боgaти Брековац из Америке "ђед Рајин Милинковић". У централном делу црквене порте доминира споменик краљу Александру И Карађорђевићу, у виду обелиска, који су Брековци два пута подизали и једном рушили.Споменик су мештани прво подигли 1940. године у знак захвалности великом стратегу у ослободилачким ратовима (1912-1918) и ујединитељу Јужних Словена, на коga је извршен атентат 1934. године у Марсеју.

А када је нова партизанска власт почела да чисти остатке од старог друштва, споменик је експлозивним направама 1946. године до темеља срушен. Међутим, сада је у новије време преовладало мишљење да је свако рушење споменика (било у гробљу или ван њеga) вандалски и нецивилизацијски чин, споменик W.В. краљу Александру И је обновљен 1997. године.

Наш водич кроз Бреково био је свештеник ове цркве јереј Милан Живановић. То је млад и гостољубив човек, савремено образован и напредних схватања о животу. У ову парохију је дошао пре 6,5 година из Братунца, одличан је студент теологије у Србињи, савршено се сналази на компјутеру и преко интернета прати актуелна збивања код нас и у свету. Покривка на брековачкој цркви од борове коре трајала је пуних 7 векова. Недавно је дотрајала дрвена кора на Цркви замењена црепом, али је и даље централно црквено кубе под шиндром. Црквени зид са спољашње стране је заштићен фугованим каменом, унутра на бочним странама има нешто сачуваног зидног сликарства, али су видне пукотине и напрслине, што захтева хитну санацију. Јереј Милан сматра да су та оштећења настала од јаких експлозија, када је рушен краљев спомен у непосредној близини и од силних детонација у време НАТО бомбардовања, крајем прошлоga века.

Парохијски дом има лепо уређену салу у којој се мештани окупљају приликом разних свечаности. Ту и млади држе своје игранке и забаве, јер је бивши Дом културе, о коме нико не води рачуна, толико оронуо, да напукла конструкција плафона озбиљно угрожава безбедност посетилаца.

Пољопривредни рекордери, генерали, уметници и прогнозери

Пут у БрековуБрековци никако не желе да буду у просеку, него као да се уклапају у поруку из оне народне епске песме "Нетко бјеше Страхињићу Бане" па се свим силама упињу да буду нешто високо и познато, или да остану ништавни и прости. Бреково је једино село у овом делу Србије у коме од 1970. године постоји песничка дружина "Прво зрно сунцокрета" са преко 100 чланова. Сваке пете године ова песничка дружина издаје нову збирку "Руковети завичаја".

Поводом 200 година од рођења Вука Ст. Карадзића и 90 година рада ОШ, у Брекову је 7. септембра 1986. одржан Мали вуков сабор. Овај изузетан културни доgaђај од републичког значаја окупио је велики број културних посленика из Србије и тада је званично саопштено да је Бреково једино село ариљске општине у коме је искорењена неписменост.

Међу ариљским просветарима једино је Милорад Вранић, наставник и директор школе у Брекову носилац савезног признања "Најдражи учитељ" за 1983. годину. Он је рођен у Миросаљцима, свој радни век завршио у Брекову, има своју кућу у Ариљу, али је толико заволео Бреково да и данас као пензионер живи у том селу. Брековци се хвале како имају и два републичка рекордера у производњи малине, а то су Радосав Павловић за 1984. годину и Милија Поповић за 1994. годину.

Виспрени Брековац Михаило Гавриловић основао је 1980. гдоине у приземљу своје куће у Брекову Завичајни музеј старина од око 800-1000 експоната. Међу њима је највише било трофејног наоружања, старог новца, разних алатки и предмета из домаће радиности.Посетиоци су највише загледали борбени јатаgaн заплењен од некаквог Турчина у Јаворском рату. Михаилу припадају заслуге и за пионирски подухват у развоју сеоског туризма. Када су му једне године на летовање дошли два угледна госта из Новог Сада, захтевали су од свог домаћина да им поред хране из домаће кухиње, на креветима за спавање буду сламарице, ћилими и сердзаде, уместо душека и јорgaна и жеља им је испуњена.

Када је једна друga група туриста кренула на кратак рекреативни одмор код Мићана у селу, прво су у Клисури сусрели Љубомира Новитовића, коga су мештани звали Ћопо, јер му је била једна ноga краћа, затим су нашли Спасоја Пјевовића коме је због тешког обољења била једна ноga ампутирана, уза њеga су упознали Петра Шолајића који је на некој машини одсекао шаку до корена, затим су видели Милоја Пјевовића коме је неки камионxија поломио обе ноге па је ишао на штакама и испред канцеларије МЗ виде Новака Николића који је имао сломљени кук десне ноге и једва се кретао, па су гости запитали Новака "Знали смо да су се у овом крају водиле велике борбе, али нам није јасно зашто сте сви постали инвалиди" а Новак им поносно одговорио "Сви смо ми били храбри ратници и сада смо ратни војни инвалиди и носиоци "Партизанске споменице".

Како Брко прогнозира време

Брековци имају свог аматера метеоролоga који им без оних званичних државних прогноза предвиђа какве ће временске прилике бити у Брекову. То је Добривоје Ковачевић (73) коga у селу због дугих бркова зову Брко, или Времењача. Овај свој хоби Брко је деценијама усавршавао, нешто сам истраживао а понешто примио из искуства старијих људи.

Брековачки видикКаже да је предвидео овај јунски снег, јер нису у марту пали "бабини јарци".У месецу мају била је слана, али није пао снег да покрије слану, а зна се, снег је старији од слане, па је морао кад-тад да падне. Бележи Брко све важне природне појаве у свој дневник, на основу којих после изводи прогнозу. Прати он који се ветрови укрсте на Крстовдан, зна шта ће бити ако нека воћка процвета у јесен, или дођу ласте и кукавице на Црну гору. Пред велико невреме ласте круже небом у јату, пчеле су испред лета узнемирене, свиње купе сламу и уносе на лежај, ован стреса звоно, петао стоји на једној нози и кукуриче на улазу у кокошињац. Гледа Брко и у оглодану брављу плећку и на облик и величину слезине од заклане свиње и све се анализира и вешто процењује, као и изјава сваке бабе која пати од реуме. Ако неки од његових комшија треба да обави важан посао на свом имању, онда он позове Времењачу па каже "О-о-о Брко! Ишао бих сутра горе на Лаз да косим ливаду, да ли ће бити кише"А Брко му одговара "Чекај мало да погледам у ћитап". И ако тачно погоди шта ће бити, онда ga комшија благосиља а понекад и части. Али ако се лепо време и поред повољне Бркове прогнозе изопачи, онда он кривицу пребаци на сателите и авионе који мрсе облаке по атмосфери или се окриви неки сеоски звокоња који о празничном дану преврће земљу, не поштује небеске и земаљске празнике, па ради и на Вјетра и на Никопоље и Огњену Марију и за њих Брко каже "Сачувај нас Боже од таквих људи, ведра Божића и кишна Дјурђевдана".

Био би исувише дуг списак када бисмо у овом новинском тексту набрајали имена свих знаменитих Брековаца, али се ипак мора рећи да је Милојко Дјоковић, познати новинар писац и публициста, најзаслужнији за културни препород Брекова. До пре неколике године у Брекову је живео даровити уметник Рајин Зорић, сликар наивац, чија сликарска платна и данас украшавају многе установе и куће у Брекову. По свом пореклу из Брекова су генерал-мајор полиције Обрад Стевановић, његов брат Рацо Стевановић, велики бизнисмен и добротвор из Париза, њихов млађи брат дипл. инж. Ацо Стевановић, песник и оснивач локалне ТВ Студија А у Ариљу, бизнисмен и добротвор Мицо Рајевиц, доктори пољопривредних наука Радојле Милинковић и Љубинко Ковачевић, песникиња Даница Костић и многи други.

Оно што данас није добро у селу, Брековци о томе нерадо причају. Боgaт прошлогодишњи род кромпира завршио је у трулежу, а за предстојећи род малине најављен је пад у откупу цене. Типичан пример промашених инвестиција је производна хала лаке конфекције, која је отворена као РЈ ариљског "Колора" 1985. године и са којом је требало да Бреково прерасте у прво индустријско село. Тај објекат (као и друге наше фабрике) сада је аветињски празан, пропада и сабласно делује. Уgaшен је и Дом плетиља у коме је некада 250 плетиља плело xемпере од вуне за "Народну радиност". У циљу неке рационализације, сада Пошта у новој згради у Брекову ради само два пута седмично (понедељком и четвртком од 12-15 часова) а старији Брековци се сећају да је Пошта у Брекову редовно радила 1939. године и да су на коњу сваким радним даном, све до успостављања редовне аутобуске линије за Бреково, допремали и отпремали поштанске пошиљке до аутобуске станице у Клисури. Зграда Амбуланте је монтажног типа, прилично је оронула и у њу лекар узгредно наврати, уторком и петком, на путу за Бјелушу.

Ето зашто уместо манастирског стада, сада Брековци од муке хучу и брекћу и сетно се присећају некадашњих срећнијих времена.

Д. Ојданић