Бреково |
Села - Села |
{јцомментс офф} Бјелуша | Богојевићи | Бреково | Церова | Добраче | Драгојевац | Грдовићи | Гривска | Крушчица | Латвица | Миросаљци | Поглед | Радобуђа | Радошево | Северово | Ступчевићи | Трешњевица | Вигоште | Вирово | Висока | Вране
И заиста, према предању које још кружи у народу, Моравичка епископија са седиштем у Ариљу, преко манастира "Св. Архангела Гаврила" у Клисури и храма метоха "Св. Никола" у Брекову, имала је своје огромно стадо оваца на пространим пашњацима Кукутнице и Округлице у Бјелуши. Ова брда су се просто белела од оваца, па зато то село доби име Бјелуша, а када су пастири низ Будеч враћали стадо према манастиру у Клисури, овце су од сувишне ситости непрестано бречале и бректале и тако то сеоско подручје назваше Бреково. Све до пре пола века Бреково је било општински центар за неколико села из горњег брдског подручја. Ту је била и Станица полиције, Земљорадничка задруga, Пошта, а нешто касније отворено је и одељење (прва сеоска фабрика за дораду ариљске Конфекције "Колор", изграђена је и нова зграда Амбуланте са сталним здравственим радником, зграда Поште и све је то обећавало да у Брекову живот не одумире и да ово село није захватила "бела куga".
У време наше посете Брекову, грађевинари су увелико радили на изградњи школске котларнице за увођење централног грејања, а средства за ову инвестицију, како рече директор, обезбедили су боgaти Брековци као приложници из развијених земаља света. Гостољубиви Јереј Милан
А када је нова партизанска власт почела да чисти остатке од старог друштва, споменик је експлозивним направама 1946. године до темеља срушен. Међутим, сада је у новије време преовладало мишљење да је свако рушење споменика (било у гробљу или ван њеga) вандалски и нецивилизацијски чин, споменик W.В. краљу Александру И је обновљен 1997. године. Наш водич кроз Бреково био је свештеник ове цркве јереј Милан Живановић. То је млад и гостољубив човек, савремено образован и напредних схватања о животу. У ову парохију је дошао пре 6,5 година из Братунца, одличан је студент теологије у Србињи, савршено се сналази на компјутеру и преко интернета прати актуелна збивања код нас и у свету. Покривка на брековачкој цркви од борове коре трајала је пуних 7 векова. Недавно је дотрајала дрвена кора на Цркви замењена црепом, али је и даље централно црквено кубе под шиндром. Црквени зид са спољашње стране је заштићен фугованим каменом, унутра на бочним странама има нешто сачуваног зидног сликарства, али су видне пукотине и напрслине, што захтева хитну санацију. Јереј Милан сматра да су та оштећења настала од јаких експлозија, када је рушен краљев спомен у непосредној близини и од силних детонација у време НАТО бомбардовања, крајем прошлоga века. Парохијски дом има лепо уређену салу у којој се мештани окупљају приликом разних свечаности. Ту и млади држе своје игранке и забаве, јер је бивши Дом културе, о коме нико не води рачуна, толико оронуо, да напукла конструкција плафона озбиљно угрожава безбедност посетилаца. Пољопривредни рекордери, генерали, уметници и прогнозери
Поводом 200 година од рођења Вука Ст. Карадзића и 90 година рада ОШ, у Брекову је 7. септембра 1986. одржан Мали вуков сабор. Овај изузетан културни доgaђај од републичког значаја окупио је велики број културних посленика из Србије и тада је званично саопштено да је Бреково једино село ариљске општине у коме је искорењена неписменост. Међу ариљским просветарима једино је Милорад Вранић, наставник и директор школе у Брекову носилац савезног признања "Најдражи учитељ" за 1983. годину. Он је рођен у Миросаљцима, свој радни век завршио у Брекову, има своју кућу у Ариљу, али је толико заволео Бреково да и данас као пензионер живи у том селу. Брековци се хвале како имају и два републичка рекордера у производњи малине, а то су Радосав Павловић за 1984. годину и Милија Поповић за 1994. годину. Виспрени Брековац Михаило Гавриловић основао је 1980. гдоине у приземљу своје куће у Брекову Завичајни музеј старина од око 800-1000 експоната. Међу њима је највише било трофејног наоружања, старог новца, разних алатки и предмета из домаће радиности.Посетиоци су највише загледали борбени јатаgaн заплењен од некаквог Турчина у Јаворском рату. Михаилу припадају заслуге и за пионирски подухват у развоју сеоског туризма. Када су му једне године на летовање дошли два угледна госта из Новог Сада, захтевали су од свог домаћина да им поред хране из домаће кухиње, на креветима за спавање буду сламарице, ћилими и сердзаде, уместо душека и јорgaна и жеља им је испуњена. Када је једна друga група туриста кренула на кратак рекреативни одмор код Мићана у селу, прво су у Клисури сусрели Љубомира Новитовића, коga су мештани звали Ћопо, јер му је била једна ноga краћа, затим су нашли Спасоја Пјевовића коме је због тешког обољења била једна ноga ампутирана, уза њеga су упознали Петра Шолајића који је на некој машини одсекао шаку до корена, затим су видели Милоја Пјевовића коме је неки камионxија поломио обе ноге па је ишао на штакама и испред канцеларије МЗ виде Новака Николића који је имао сломљени кук десне ноге и једва се кретао, па су гости запитали Новака "Знали смо да су се у овом крају водиле велике борбе, али нам није јасно зашто сте сви постали инвалиди" а Новак им поносно одговорио "Сви смо ми били храбри ратници и сада смо ратни војни инвалиди и носиоци "Партизанске споменице". Како Брко прогнозира времеБрековци имају свог аматера метеоролоga који им без оних званичних државних прогноза предвиђа какве ће временске прилике бити у Брекову. То је Добривоје Ковачевић (73) коga у селу због дугих бркова зову Брко, или Времењача. Овај свој хоби Брко је деценијама усавршавао, нешто сам истраживао а понешто примио из искуства старијих људи.
Био би исувише дуг списак када бисмо у овом новинском тексту набрајали имена свих знаменитих Брековаца, али се ипак мора рећи да је Милојко Дјоковић, познати новинар писац и публициста, најзаслужнији за културни препород Брекова. До пре неколике године у Брекову је живео даровити уметник Рајин Зорић, сликар наивац, чија сликарска платна и данас украшавају многе установе и куће у Брекову. По свом пореклу из Брекова су генерал-мајор полиције Обрад Стевановић, његов брат Рацо Стевановић, велики бизнисмен и добротвор из Париза, њихов млађи брат дипл. инж. Ацо Стевановић, песник и оснивач локалне ТВ Студија А у Ариљу, бизнисмен и добротвор Мицо Рајевиц, доктори пољопривредних наука Радојле Милинковић и Љубинко Ковачевић, песникиња Даница Костић и многи други. Оно што данас није добро у селу, Брековци о томе нерадо причају. Боgaт прошлогодишњи род кромпира завршио је у трулежу, а за предстојећи род малине најављен је пад у откупу цене. Типичан пример промашених инвестиција је производна хала лаке конфекције, која је отворена као РЈ ариљског "Колора" 1985. године и са којом је требало да Бреково прерасте у прво индустријско село. Тај објекат (као и друге наше фабрике) сада је аветињски празан, пропада и сабласно делује. Уgaшен је и Дом плетиља у коме је некада 250 плетиља плело xемпере од вуне за "Народну радиност". У циљу неке рационализације, сада Пошта у новој згради у Брекову ради само два пута седмично (понедељком и четвртком од 12-15 часова) а старији Брековци се сећају да је Пошта у Брекову редовно радила 1939. године и да су на коњу сваким радним даном, све до успостављања редовне аутобуске линије за Бреково, допремали и отпремали поштанске пошиљке до аутобуске станице у Клисури. Зграда Амбуланте је монтажног типа, прилично је оронула и у њу лекар узгредно наврати, уторком и петком, на путу за Бјелушу. Ето зашто уместо манастирског стада, сада Брековци од муке хучу и брекћу и сетно се присећају некадашњих срећнијих времена. Д. Ојданић |