Драгојевац |
Села - Села |
Бјелуша | Богојевићи | Бреково | Церова | Добраче | Драгојевац | Грдовићи | Гривска | Крушчица | Латвица | Миросаљци | Поглед | Радобуђа | Радошево | Северово | Ступчевићи | Трешњевица | Вигоште | Вирово | Висока | Вране Црква понос села
Због оскудности историјских података о прошлости овог села зна се веома мало. У најстаријим турским пописима из 15. и 16. века нема помена Драгојеваца који је припадао смедеревском сандзаку, пожешкој нахији. Постоји вероватноћа да је оно пописано у оквиру суседних села Миросаљаца или Церове. Први писани документ о овом селу појављује се релативно касно, после Другог српског устанка, 1818. године. Наиме, остало је записано да је срез вировски који је у оквиру пожешке нахије, заједно са срезом гучким «покривао» подручје Драgaчева, имао 18 села, међу којима и једно од најмањих - Трбовац, данашњи Драгојевац, са 15 кућа и 35 арачких глава. Податке о овом селу, под другим називом Тербовац налазимо у једном раном спису из прошлости Драgaчева – Дефтеру десетка жита нахије чачанске капетаније драgaчевске из 1833. године. По нешто старијем попису из 1859. године Трбовац је имао 34 домаћинства. Ниједан ђак из овог села није ишао у среску школу у Гучу, а "разлог је да «нису ученици зато доведени, што доста ђака у школи има (67) и што због ови удобности у школи нема".» Порекло топонима Трбовац није разјашњено. Први пут данашње име села помиње се у попису становништва крајем 1895. године, где је забележено да Драгојевац има 351 становника, од чеga је 51 писмено, а међу њима и две жене. Из године у годину село се развијало, а статистички подаци кажу да је највише мештана имало 1958. године – 525. По речима председника месне заједнице г. Петронија Грујовића село данас броји око 100 домаћинстава, а негде око 352 бирача. Становништво се махом бави воћарском производњом и делом сточарством, али је ова пољопривредна грана знатно слабије развијена. Драгојевац је прва од месних заједница у којој су се већ давне 1960. године појавили први засади малина. Конфигурација земљишта и климатски услови су погодни за узgaјање ове врсте воћа, тако да се производња повећала и тренутно износи 55 вагона годишње. Производња малине је у многоме допринела економском развоју села, а поред ње узgaјају се купина и јабука, а последњих година подижу се и нови засади шљива. Иначе, иако је ово готово приградско насеље и налази се само на неколико километара од Ариља, нема развијену привреду, у центру се налази кафић и продавница, а на путу према Миросаљцима маgaцин који је некада био власништво Земљорадничке задруге из Латвице, сада продат, и Дом културе, саграђен у послератним годинама, а данас прилично руиниран и оронуо. У селу постоји само једна столарска радња. Староседелаца, оних који су на овим просторима живели и пре 17. века је врло мало и рачунајући време насељавања становништва Драгојевац је релативно младо насеље. Хронологија досељавања није јасно утврђена, али на основу традиције и испитивања на терену може се закључити да је и Драгојевац као и већина села у Драgaчеву интензивно насељаван током целог 18. века. Становништво се махом досељавало из Црне Горе, Херцеговине, Старог Влаха. Данас у Драгојевцу има 31 фамилија, Авакумовићи, Божовићи, Бојићи, Вићовићи, Марићи Радојичићи, Миливојевићи, Симовићи, Станићи, Јовановићи, Лазаревићи, Јелићи, Недељковићи, Чакаревићи, Цветићи, Шапоњићи.... Темељи цркве старији од Ариљске
У прелепо уређеној црквеној порти, на самом улазу, са десне стране, налазе се споменици крајпуташи, као духовни чувар ове светиње, посвећени изгинулим ратницима из овог краја у Првом светском рату. У записима цркве Драгојевачке сачувани су подаци о томе како је село добило име. Негде 70-их година 19. века, тачна година се не зна, цркву у Драгојевцу посетио је владика Инокентије. Незадовољан малим бројем мештана који су ga дочекали, владика љут због тоga баци клетву на село:"У Трбовцу не било трговаца", и преко Гуче оде у Краљево у Жичу. 1887. године парохијани су се окупили и отишли да ga замоле да скине клетву са села и народа Трбовачког. Владика је услишио њихову молитву, те је исте године посетио цркву, скинуо клетву и селу дао ново име Драгојевац. У пољопривреду би требало улаgaтиИ док на једном месту имате прелепо здање, духовно језгро и понос села, на само стотинак метара ниже налази се запуштени Дом културе. Да ли су немарност мештана и руб времена учинили своје или је у питању нешто друго? Зашто је то тако, каква је тренутна ситуација у селу и да ли се назиру неки бољи дани разговарали смо са председником МЗ г. Петронијем Грујовићем.
У самој месној заједници од 2000. године урађено је много иако је месни самодопринос веома мали и креће се између 35 и 45 хиљада динара. Урађена су два кружна пута која се повезују на Голупцу. ЗЗ "Ариље" 2002. године донела је одлуку да се на предату количину малине издвоји динар и на тај начин обезбеђено је 360000 динара, што нам је омогућило да тај кружни пут који иде од Церове према Стојановићима и од продавнице у пољу према Божовићима подаспемо и поравњамо. У овом периоду извршена је и реконструкција засеочких путева који дужи период нису поправљани, у дужини од 1200м. Радили смо комплетно проширење, насипање и ваљање 4 пута у дужини од по 350-400 метара. У сарадњи са ЕД из Ариља 2003. године започета је реконструкција нисконапонске мреже. Посао је делом урађен тада, а постоји још заселака где се врши замена дрвених бетонским стубовима. До скора је један од највећих проблема у селу био снабдевање електричном енергијом пошто једна трафостаница није могла да подмири потребе свих мештана. Напон струје је био толико низак да ни телевизори нису могли да раде. 2003. године започели смо изградњу трафостанице чија је вредност 1.300.000 динара где су 50% сносили мештани, а 50% ЕД. Уз трафостаницу која је пуштена у рад 2005. године, урађен је и километар далековода. Тренутно постоји неки мањи проблем у снабдевању електричном енергијом неких заселака, али ће и то током 2007. године бити решено. Затим, у два наврата је у сарадњи са «Дирекцијом за изградњу» извршено крпљење главног пута који повезује МЗ са општином. Реч је о путу који иде од Церове, према Драгојевцу и Миросаљцима и дуж Мораве повезује се са Трешњевицом, а другим делом се одваја према Латвици. Упркос томе он је и сада у пропадању – истиче г. Грујовић. 7. јула, на Ивањдан, Драгојевац је посетио и министар капиталних инвестиција г. Илић, који је том приликом обећао да ће се стари бановски пут који везује Драgaчево са Драгојевцом преко Голупца, Гуче, Горње Краварице, и Миросаљаца реконструисати.
Председник истиче да се и Драгојевац, као и нека брдско - планинска села, суочава са проблемом великог броја нежења. Тренутно их је у селу 27. Тиме је и развој села угрожен. Сматра да је будућност месних заједница, па и Драгојевца, у развоју пољопривреде и да би у то требало улаgaти. |